I rziate i novac
..fm€(olm$l
Nernafki bizni5meni
Srednja ocena
za Srbiju
Ufesnicionkete ocenjuju
situocüu svojih prcduzeao u srbljipretetno dobrc,o
ne,odovounoje
sqmo
ti odsto
tanju poslovnog okruZenja ü Sr-
duzeaa daju srednje ocene i kritikuju
nnoge nepravilnosti koje Srbiji kao
mestu
za
inv€stiranje nanose iteiu.
PosebDo ]oÄu ocenu Srbija
je
dobiLa
za
politiaku
stabilnost, borbu
protiv
korupcu€ ikriminala, kao i za
pristup
drZavnim i medunarodnim subvenci
jama.
Uaesnici ankete ocenjuju situacrju svojih
preduz€aa
u Srbijipretezno dobro, a ne
zadovoljnoje samo tri odsto Triaeh,trine
ispitanih nemaakih preduzeaa gleda pozi
iivno u buduanost i oaekuje rast
prome
ta, a rmogi
priprcmaju
nove inveshcjje
Petina nemaakih
predüzeaa
ocenjuje op
stu
pnvrednu
sjtüaciju kao losu, 62 odlto
kao zadovoljavajuau.
ä r8 odsto
je
oce-
njuje
pozitivno.
Za razliku od
prve
an-
keie
pdneauje
se tfend koji ukazuje na
to da ispitanici trenutnu opatu
pdvred-
nu situacrju ocenjuju
pozitivnije
nego
krajem 2oo5.
godine.
LJ 2008.
godini
74
odsto kompanrla oaekuj€
poboljsanj€,
a
niko od ispitanih ne oaekuje
pogoraanje.
Isto vaZi i za promet, pa
je
82 odsto
2oo7. zabele7ilo pov€aanje, a aak85 od-
sto oaekuje
poveaanje prometa
u 2oo8
Zato ne iznenaduje da, posle rasta in-
vesticjja
16
odsto preduzeia u 2oo7. i u
2oo8. godini, 82 odsto ispiranih planira
investicije u veaoj ili istoj meri.
Rezultati trea€ ankete Nemaakog pri-
vrcdnog udruzenja u Beogradu i Dele-
gacije
nemaake
pnvrede (AHK)
medu
nemaakim
preduzeaima
u Srbiji, spro
vedene u I'ebruaru 2008.
godine potvr
duju trend koji su vea pokazale prve
dve ankete sprovedene krajen 2005. i
poaetkom 2oo7 godine x
biji pr€dstdvnici nemdakih pre'
Ocend trenutne
privredne
situocüe u Srbüi(u %)
I
t
Preduzedo obuhvoieno
onkdom
(u
%)
Oceno trenutnog
poslovnog
poloiojd preduzedo (u
%
)
I
I
-T
Türizam
Hrvatskaje u
prua
dva meseca ove
go-
dine u odnosu na isti
period
2007. za
belezila n odsto vise turista i
ß
odsto
vise noienja. U
prva
dva meseca ove
godine u Hrvatskoj
je
rcgistrovano 11
odsto turista vise nego u isto vreme
lani, odnosno
728.2I
noaerta. Prosea-
no
j€
po
tuistiakom dolasku ostvare-
no 2,5 noienjä. Strani
gosti
ostvadli su
313.ooo
noaenja, 5toje za 20 odsto viie
u odnosu na
poöetak proale godine, a
domaii 166.084 ltoje
pet odsto vise.
Roboti
Roboti bi nogli da zamene
3,5
miliona
radnika u Japanu do 2025. i
ponognu
da se izbegne manjak radne snage s ob-
zirom na
pad populacije.
LJ Japanu ie se
do 2030. smanjiti üdna snaga za 16 od-
sto, dok ae broj starijih
gradana
znaino
porasti.
Eksperti
procenjuju
da bi Japan
mogao da uatedi 2r milijadu dolarapla
fanja za osiguranje stanjih u zoz5, ako
bi koristio roboie da nadgledaju njiho-
vo zdravstveno stanje i pruzaju inl
jos
neke usluge.
Dodatni
posao
U N€maakoj
je
sve viSe ljudi
prinude
no da trazi dodatni
posao
da bi nogli
da finansiraju rastuae troskove Zivota.
Pfena najnovijim
podacima
Instituta
za
privredna
istraZivanja iz Hälea, ocl
30
miliona stalno zaposleruh, koji
pla
aaju
pune
socüalne doprinose,
milion
ljudi
ima
i stalni
dodatni posao, a
oko
Too.ooo
privremeni
stalni
posao. Na
do
datni
posao
su upuaeni
pre
svega ljudi
sa slabijim kvalifikaci.jama,
samohrani
roditelji i
porodice
sa Skolskom decom.
TrZiSte i novac
I
I
I
I
t
Preduzede
poslule
kdo
(u
%
)
Inve6ticue u firmomo u
2007.godlnl u
poredenju
so
prethodnom godlnom
(u
%)
InvesticÜe u
preduzeaima
u
2008.
godlni (predvidonje
u %)
iI
Najtraieniji kadrovi
iz oblasli
finansija
i bankarstva
'
Peßpekiiq Executi\€ Seadr intustsiie na
globalnom nivou
je
kainie optimisti&n,
uprkos ekonomskom padu
u SAD. Iako
okolnodti na loje ne moZemo da ütitemo
na lokalnom nivou, trenumo menjaju sli-
ku Exe.udve Searh indusriie
reciprocno
tsendu investicionih ulaganie, neCemo po.
gleaiti
ukoliko se oslonimo na rczultate
globalnih isträtvanja koji se reflektuju i
na nas rcgionalni i lokalni nivo. Razloga za
optimizam ilIIä,
pre
s"vega zbog izvesnosti
ishoda
tranzicionog perioda
svale zemlje
koja
je
Fevalila
sliaan put, na kaloom
se
hpnnhn
r1l'zi
(rhi,tr
Globalni t€nd Execütive
Search indusaije u 2ooE.
I
I
ocena
polo:ojo preduzedo
u
2008
godlnl(u
%)
Stop puSenju
U kompaniji Messer Tehnogas
je
u fe
brnaru organizovana Akcija
prestanka
pusenja
zaposlenih novaanom stimu-
lacijon. Ideja
generdlnog
direktor4
Ernst Bodea
je
bila da ko od zaposlenih
puSaaa prestane
da
pusi
dobüe kao sti-
mulacüu
5o.ooo
dinara, ali ako u roku
od dve
godine
zapali cigarctu, mora da
vrati
75.ooo
din. U Messer Tehnogasu
je
oduvek bilo zabranjeno
pusenje
ü
po
gonima
zbog bezbednostj, a dve
godine
se ne pusi ni u
poslovnim prostorijama.
Prvi übor
Alpha Bant ie se
pojaviti
na
"Carcer
Da)s" u ulozi nacionalnog
prijatelja
saj-
na zapoaljavanja. U
pot.azi
zä najkvali-
tetrdjin kandidatima,
predstevnici
Alp-
ha Bär* ae
prikupljati
biografije i kmz
Ezgovor sa kandidatiina uputiti ih u
prednosti
rada u Alpha Bank, kao i u to
ata znaai biti Banlc
prvog
izbora. Banka
prlrog
izboG
podmzumeva
rad u okru
zenju koje karakterise
poseban
sistem
beneficüa, treninga usavr5avanja i rada
u nodemo oprenrlj enin objektima.
sehor u kome se
javljä
najznaajniii dispari.
tet na regionalnom nivoLr
jeste
sekor finan.
siia illonkrstua. Ova tendencija na lokilnom
hzistu, u skladu
je
sa
globalnim
istrativanji
ma koja
pokazuju
da se u ovom sektoru
pr€dvida izuzeho visok rßt pohebe za no.
vim lrndüatima od
48%
u 2ooE. godini.
U sekom industrijske proizvodnje potse'
ba
je
trenutno najveG u ^z ijskopacili&om
regionu, sa
7z%,
dok
je
u E$opt
j4%,
e u
sAD samo r8%.
U sektoru
profesionalnih
usluga broi potrebnih kadrova
ie
porasti
za
So%!SAD, 4fÄu
azijskopecifi&om
rcgionu i
58%
u E{opi Globalni
pokaza-
lelji za ,oo8. takode ukazuju m oiekivani
rast ü sektorima eksploataciie prirodnih
resursa i u sektom zdravstva.
*
Izneti podaci sü rüultät
ish"iivanja
AsocijaciieEx{utiveSeerchkonsultanata
diji
ie
Stdton Chase alan.
l